Lifestyle

Život nakon karantina: sad znam šta je stvarno važno…

Srećna porodica u prirodi

Kao nezvani gost ušunjala se u naše živote izokrenuvši ih naopačke, uzela je i više nego što je planirala, zaustavila svet i pozatvarala nas unutar četiri zida kako bi planeti Zemlji pružila kratak predah od svih nas. U tome je, eto, uspela… Održala nam je ta korona lekciju i svakome ko nije igrao po njenim pravilima udarila šamarčinu “da zazvoni” i šibnula po prstima prutom. Da se osvestimo, spustimo na zemlju i shvatimo da nismo toliko veliki, te da nešto daleko sićušnije od nas drži uzde. I da konačno shvatimo koliko je samo jedan život vredan.

Sada kada je vanredno stanje ukinuto, policijski čas takođe, i život se laganim koracima vraća u normalu, ne mogu osporiti činjenicu da će mi nedostajati samo jedna stvar – TIŠINA. Pogotovo ona večernja kada svi pozatvaraju prozore, a napolju se čuje tek poneki lavež psa, ili ranojutarnja, kada u pet ujutru uz cvrkut ptica posmatram narandžasto sunce koje se iznova rađa.

Šta sam iz svega ovoga naučila?

Naučila sam koliko je upravo ta tišina okrepljujuća i esencijalna. Naučila sam, sa druge strane, koliko je nadjačavanje sa članovima porodice, kada svi želimo u isto vreme da govorimo – dar, jer smo svi na okupu. Zajedno. Naučila sam da cenim život, duboko se naklonim najpre zdravstvenim radnicima, kao i da je od svega na svetu važnije da smo zdravi i sigurni, da živimo SADA, zajedno. Ne juče, ne sutra. SADA. Naučila sam koliko je za sreću čitavog bića potrebno da čvrsto zagrlimo drage ljude. To mi je nedostajalo, iako sam i dalje na oprezu i trudim se da držim tu “socijalnu distancu”.

Naučila sam da kuvam neka nova jela. Naučila sam da se uživati može i na terasi, ako umeš i želiš to sebi. Podsetila sam se činjenice da je mojoj deci i mužu najvažnije da sam uvek tu, i da je, uprkos tome što me neretko svojim idejama i nestašlucima dovedu do ivice nervnog sloma, njima samo potrebna pažnja. I ljubav. Jer i njima je bilo beskrajno dosadno u kući. Naučila sam da je, zaista, jaka i složna porodica, uprkos svim sranjima koja se događaju u spoljnom svetu, nukleus društva.

Shvatila sam da smo, bez obzira na stanje bankovnog računa, veru, rasu i manje ili više zvučnu titulu i zvanje, pred korom svi jednaki. Bilo da je neko iz svega ovoga profitirao ili pretrpeo ozbiljne i strašne gubitke (tek ćemo o tome duuugo raspredati), ovo nam je svojevrsna opomena prirode, da shvatimo koliko smo se u svojim idealima pogubili, da se spustimo na prašnjavo tlo i resetujemo. Možda nam to otvori vidike i neka nova, sjajnija vrata…

Related posts

Beauty / Lifestyle

Zašto stalno osećamo umor i isrpljenost?

Umor od jutra do mraka, isceđenost, bezvoljnost… Često se budim nenaspavana i ukočena i u grču započinjem svoje jutarnje aktivn...

Lifestyle

Netflix i HBO GO: Šta gledamo u novembru

Kada je o novitetima na streaming platformama reč, već sada su u fokusu praznični filmovi koji su, složićete se, idealni za cosy ...

Lifestyle / Travel

Zlatibor: slow weekend za dušu i telo

odmor na zlatiboru

U želji da nakratko zaboravimo na svakodnevne poslovne i porodične obaveze, nedavno sam sa još tri drage žene organizovala slow we...

Lifestyle

Halloween dečji rođendan kod kuće (on a budget)

Organizaciju naših dečjih rođendana uvek prati određena tema, a budući da je Filip za svoju četvrtu proslavu odlučio da to bude...

No comments

Leave a comment