Travel

Razglednica s mora: Toroni (Sitonija)

Planiranje ovogodišnjeg letovanja počeli smo još zimus. Sećam se da smo pregovore o morskoj destinaciji za nas četiri porodice započeli ispijajući vreo čaj, dok smo se grejali toplim džemperima (ali i fotografijama mesta koje smo rešili da posetimo). Dogovor je brzo pao, te odlučismo mi da letujemo u Toroniju, u spa hotelu “Toroni blue sea”

Prvi utisak je bio “woohoo, moći ćemo da fotkamo svaki zalazak sunca i smaramo ljude na Instagramu, jer su sve sobe okrenute ka moru i ka zapadu”! Veličanstveno. Nisam vas mnogo smarala jer nijedna fotka koju bismo napravili nije mogla tako realistično da prenese taj prizor (fotke dole). Elem, živeli smo u trenutku i zaista uživali gledajući nestvarne zalaske u devet uveče. Ovde pored čamaca smo pecali ribu. 

Da se vratim na priču. Prijatno smo se iznenadili otvorivši vrata veoma prostrane četvorokrevetne sobe (jedan deo je odvojen staklenim kliznim vratima, tako da imate dve sobe u jednoj). Terasa je takođe sasvim dovoljno prostrana, Filip je vozio svoj autić-guralicu bez problema. Sobe čiste redovno, ali peškire ipak morate zatražiti da vam promene. Na raspolaganju je bio i mali frižider, umesto standardnog mini bara, a dodatni plus je dobila i metalna sušilica za veš na rasklapanje kojoj sam se obradovala kročivši na terasu (konačno ne moram da ukrašavam ogradu šarenim peškirima).

Hotelski restoran nalazi se na prostranoj terasi u dvorištu drugog dela hotela, a hrana je vrlo ukusna. Čitala sam po forumima da pojedini ljudi nisu toliko zadovoljni jer se, recimo, doručak ponavlja iz dana u dan, a švedski sto nije, Bože moj, 20 meteri dugačak. Nije, istina, ali ima sasvim dovoljno različitih jela. Svašta smo probali, a tzatziki je izvojevao pobedu. Filip je četvrti-peti dan otkrio čari žitarica u kombinaciji sa grčkim voćnim jogurtom i vraćao se svako jutro po njih. Doručak je, u principu, isti, ali, realno, poslužuju gotovo sve ono što i sami kod kuće jedemo. Jel vam zaista treba više od četiri tipa pripreme jaja?

Gde smo još fino jeli? U Taverni Leon, koja je na putu prema centru Toronija. Tamo ovabezno treba jesti svežu ribu, porcije su ogromne, grčka salata odlična, a uvek za kraj dobijete i desert na račun kuće. Ako vam se jedu ringlovi s drveta u dvorištu restorana, ljubazni domaćini će vam ih vrlo rado ubrati.

Plažu dugu dva kilometra od hotela deli samo lokalni put, pesak je, zapravo, onaj sitan, sitan šljunak što se ne lepi za noge, a voda je prozirna i čista. Ležaljke i suncobran koštaju sedam evra, a u cenu ulazi i dva pića iz hotelskog beach bara (ako budete ovde želeli da jedete, naručite bilo šta osim pice jer je najružnija ever. Mi smo je pojeli jer smo pregladneli čekajući da nam donesu novu budući da im je prva ispala kada su je vadili iz peći… No, uprkos nespretnosti pica majstora, osoblje je vrlo ljubazno i predusretljivo).

Hotel sadrži i veliki bazen za odrasle i decu (ima deo i za bebe), kao i pool bar, i ovde smo se s vremena na vreme brčkali. I fotkali (ova s flamingosom je, jelte, morala da padne. Za Instagram, ofkors.). Mada, ako mene pitate, pored onakvog mora i plaže, bazen mi ni ne treba.

Moram napomenuti jednu važnu stvar. Hotelski internet je jezivo preopterećen, uprkos full signalu. Gubi se čak i na recepciji, a u sobama ga imate samo usred noći kad svi drugi spavaju. Srećom, uvek ga možete potražiti u nekom od kafića i restorana. Još jedan plus za pomenutu tavernu “Leon” – odličan net! Tamo smo trčali da se, tokom ručka, iskuckamo i čujemo sa dragim ljudima.

Budući da su nama od 10 dana tri bila kišna (sećate se onih poplava na Sitoniji? E, pa mi smo baš tada bili tamo. Srećom, Toroni nije zahvaćen, već severniji deo poluostrva), ideja o odlasku na druge plaže i otkrivanju nekih novih mesta na poluostrvu nije mogla da se ostvari jer je kiša lila po ceo dan (preživeli smo i mi i deca zahvaljujući društvenim igrama i fudbalskim utakmicama svetskog prvenstva). Sve što smo uspeli da obiđemo je čuvena plaža Kalamitsi (uspeli iz drugog puta zbog jakog vetra) koja je nestvarno lepa. Obavezno treba posetiti i kamenito ostrvce do kog možete preplivati s obale i popeti se na sam vrh. Pogled je božanstven.  “Kako sad nemamo GoPro kameru?”, rekla sam Nebojši prilikom naše avanturističke posete pustom ostrvu 😀 E, da, išla sam u kratku posetu Neos Marmarasa, u potragu za duksom (temperatura se tih kišnih dana spuštala i na 18 stepeni). Prvi utisak je da je super mesto za parove, ali bez dece, jer je sve uzbrdo-nizbrdo. Nažalost, nismo stigli da obiđemo i druga mesta na Sitoniji, ali ima vremena i boljih prilika.

Za kraj mi ostaje da odgovorim na dva pitanja. Da li bih vam preporučila Toroni? Svakako, ukoliko želite miran odmor s porodicom, toplo i čisto more, čarobne zalaske sunca koje posmatrate s plaže dok vam talasi zapljuskuju stopala i opuštajuću atmosferu rano ujutru dok pecate u mirnom moru. Hotel bih vam isto preporučila, već jesam. A da li bih se vratila? To ne, ali samo zbog jednog razloga – volim da otkrivam nova mesta!

Ukoliko imate neka pitanja i sugestije, pišite mi u komentarima.

Veliki pozdrav, uskoro vam pišem s neke nove destinacije!

Marina

 

Foto: Nebojša Marić

Related posts

Travel

Putopisi iz Slovenije (part IV): Kopar – grad s italijanskim šmekom

Prilikom moje posete Sloveniji, o kojoj sam vam pisala u prošlim travel postovima (vodila sam vas prvo u Štanjel u Vilu Fabiani, a za...

Travel

Putopisi iz Slovenije (part III): Biseri morski – Portorož i Piran

U prošlom travel postu, u kom je reči bilo o mojim čarobnim putešestvijama slovenačkim primorjem, vodila sam vas u Izolu. Ukoliko ...

Travel

Putopisi iz Slovenije (part II): Izgubite se u IZOLI

Skoro sam vam pisala o predivnom putovanju u Sloveniju na koje sam imala priliku da odem sa nekoliko novinara i blogera, a koje je zapo...

Travel

Jesmo li sve spakovali? Jao, pa i to nam treba!

Ja stvarno ne umem da se pakujem. Džaba mi svi youtube tutorijali i kojekakvi saveti kako da se spakujem kô sav normalan svet i u kof...

No comments

Leave a comment