Mom4life

Kupujemo li lepo ponašanje deteta?

Pre neki dan sam, u čekaonici Doma zdravlja dok smo Aleksa i ja strpljivo čekali da ga njegov pedijatar prozove na kontrolu, bila svedok situacije u kojoj ne znam ni sada da li mi je više bilo žao roditelja ili njihove devojčice.

Naime, kako bismo prekratili vreme u čekaonici, izvadila sam Aleksi iz torbe ključeve, karmin, olovku i papirne maramice da se igra. Dok je preslagao jednu po jednu stvarčicu i piskarao po maramici, devojčica uzrasta cca 5 godina, prišla mu je i pokušala da mu uzme karmin iz ruke. Pošto joj nije dao, uhvatila ga je za obraze i pritisnula, na šta sam je zamolila da ga pusti jer mi se nije dopalo njeno ponašanje i nežno joj sklonila ručice s njegovog lica. Prilazi najpre njena mama postiđeno i MOLI je nežnim glasom da se udalji i sedne ispred ordinacije izabranog lekara. Devojčica je ne ferma, što bi rekli.

Gazda(rica) sa stavom

 „Molim te, Jovana, evo i tata tamo sedi, dođi, sad će nas prozvati doktorka.“ „Ne!“ Okreće se prema Aleksi rešena da uzme taj karmin. Sada prilazi tata nesigurnim korakom i jednako mlako ponavlja molbu. „Rekla sam da NEĆU!“ Ovo je privuklo pažnju i drugih pacijenata. Tata je pocrveneo. „Hajde, Jovana dušo, nemoj se ljutiti, dođi… Evo ako sedneš tamo pored mame kupiću ti odmah onog pandu što si videla u onoj prodavnici, dve ako treba, i bananice! Evo samo što nas nije prozvala doktorka“. Jovana bez reči odlazi i seda pored mame. Nevoljno, doduše, ali dobiće nekakve pande i bananice. Pobedila je.

Auuu! Ostala sam zatečena na ovo ponašanje, toliko da isprva nisam čula „Maaarić, izvolite“.

Autoritet se sakrio u mišju rupu

Dok sam vozila auto prema kući nakon kontrole, u mislima mi je bila ta devojčica. I njeno odlučno NEĆU. I osećaj blama koji su njeni roditelji doživeli. Bilo mi je žao nje, jer je tako naučena. Da je ok biti poslušan jedino ako dobiješ nešto zauzvrat. Bilo mi je žao i roditelja jer su kilometrima daleko od nekakvog autoriteta. Izgubili su ga davno, sakrio se u mišju rupu. Ko zna da li su ga, u stvari, ikada i imali. Bilo mi ih je žao jer je ta slatka devojčica gazda u kući. Jovana je autoritet, a roditelji igraju kako ona svira.

Podmićivanje dece je igranje s vatrom

Žao mi je što ima roditelja koji kao da se boje reakcija svoje dece i osećaju se nemoćnim pred njima. Roditelja koji decu podmićuju u stresnim situacijama jer ne poznaju drugo rešenje, pa im se to čini kao brz i efikasan način koji će obe strane „podmiriti“. Hoće trenutno… Dugoročne posledice prevazilaze sve benefite.

Treba strašno biti oprezan kada je o podmićivanju reč, jer je ono opasna rabota. Verujem da mnogi roditelji pribegavaju ovim “sitnim” obećanjima kako bi pregrmeli trenutnu krizu, pogotovo u javnosti gde su neretko oči uprte u njih. I ja sam tako nešto par puta uradila dok nisam stavila prst na čelo i rekla sebi „TI si njih rodila, ne oni tebe. TI postavljaš pravila“.

Pogrešne poruke upućene detetu

Prosto, nije ok učiti decu ovakvom vrstom manipulacije. Jer ne samo da utemeljuje loše ponašanje, već im daje apsolutnu moć odlučivanja. Kul, biću neposlušan i iznudiću ono što želim. Otprilike je to poruka. Samo treba imati na umu da posle nema kukuuu, ne možemo ih u tome pobediti jer će uvek probijati granice neposlušnosti. Tako smo ih naučili…

Još nešto. Šta u slučaju da dete iznenada više ne zanima to što mu se nudi u zamenu za lepo ponašanje? Šta kada apetiti porastu? Povećati ulog? Pribeći pretnjama i batinama? Nijedna opcija nije dobra, stoga treba misliti o tome na vreme, kako odnos s detetom ne bi prešao u toksičan.

Predočite detetu posledice uz logično objašnjenje

Prvo i osnovno, zauzeti stav! Valjda se zna ko je roditelj a ko dete, ko postavlja pravila i ograničenja za opšte dobro. Drugo, predočite posledice neposlušnosti. I objasnite ih jednostavno da imaju smisla tom detetu. U ovom slučaju, umesto što su Jovanini roditelji išli linijom manjeg otpora i opredelili se za metod koji će upaliti iz prve, mogli su joj jednako mirnim tonom objasniti da će, ukoliko ne sedne pored njih, propustiti red jer neće možda čuti kada ih doktorka bude prozvala. I onda će duže ostati u ambulanti i propustiti priliku za šetnju u parku nakon kontrole. Recimo, to je jedno od rešenja. A mogli su je kasnije, nenadano, obradovati pandom ili bananicom jer je bila hrabra kod lekara… Efekat bi bio potpuno drugačiji, zar ne?

Ukoliko imate ideje, primere i predloge kako postupiti u sličnim situacijama, pozivam vas da napišete u komentarima. Verujem da će nam svima biti od velike koristi i kao kec u rukavu! Hvala vam unapred.

Foto: Unsplash/Brecht Deboosere

Related posts

Mom4life

Dečje igre uz koje je samoizolacija lakša

Kada je pre neki dan proglašena nova mera zabrane kretanja usled korona virusa, kojom smo u obavezi da subotom od 13 sati do ponedelj...

Mom4life

9 zadataka za deveti mesec

S nestrpljenjem sam dočekala taj deveti mesec i konačno mogu reći da sam ušla u završnicu "trudničke trke". Iako me do upoznavan...

Mom4life

Drugo dete: Spremni za promene?

Koliko nam se život promeni dolaskom novog člana u porodicu i da li nam se svakodnevica stvarno okrene za 360 stepeni? Nedavno mi...

Fitnes / Mom4life

Fizički aktivna do porođaja? Veliko DA!

Ukoliko ste bili aktivni i pre trudnoće, ja vam od srca savetujem da nastavite svoje vežbanje, ali slabijim intenzitetom i uz obavez...

No comments

Leave a comment